У Народној библиотеци „Др Радован Лалић“ синоћ су одржане седамнаесте по реду „Полимске књижевне стазе“.

Ова традиционална културна манифестација која подсјећа на истакнуте ствараоце полимског краја, ове године посвећена је црногорском и српском књижевнику Добрашину Јелићу.

Говорећи о књижевном стваралаштву Добрашина Јелића, проф. др Софија Калезић је  истакла да је он дао велики допринос развоју књижевности и културе не само у родној Андријевици и Беранама, већ на територији читаве Црне Горе, као и Београда гдје је живио.

„Управао су писци попут Јелића својим дјеловањем утицали на настављање процеса даљег формирања националне књижевности, утемељеног на обрасцима модерне литературе. У том погледу ријеч је о важном периоду ове књижевности представљене романима који се могу назвати дјелима ангажоване прозе“ –  казала је Калезић.

Др  Милица Мимовић осврнула се на три Јелићеве књиге „Издиг на Рудо брдо“, „Сам собом о умјетности“ и „Пут којим се стално иде“. Мимовић се опредијелила за ове књиге јер је, по њеним ријечима оцијенила да су то три појма која су неколико година пред смрт заокупљала Јелићеве мисли, а то је његово Рудо брдо које симболизује његово дјетињство и младост, затим појам умјетности која симболизује његов живот  и на крају смрт чиме заокружује свој животни ток.

Говорећи о дружењу са Добрашином Јелићем,  Дарко Јововић је казао да су сусрети са њим увијек били братска диоба ријечи која их је спајала и потврђивала колико је он волио писце, нарочито оне који су поникли у Васојевићима.

„Он је увијек на мене остављао утисак човјека који жели добро писаној ријечи, који од ње настоји да сазида велелепну кулу у чијим одајама ће имати мјеста за све истинске поклонике књижевности. Зато наши сусрети, чини ми се, иако Добрашин спава сном праведника и даље трају, у изговореним и неизговореним ријечима“ – закључио је Јововић.

У програму који је водила Марија Иритано, библиотекарка, као гости наступили су Анастасија Аковић и Вук Вукићевић, ученици Школе за основно музичко образовање, док је стихове говорила Станија Лабудовић. Поред бројних љубитеља писане ријечи, књижевној вечери присуствовала је и сестра Добрашина Јелића, Дана Бабовић са породицом.

Кроз „Полимске књижевне стазе“ чији је организатор ЈУ Центар за културу, Јелић се придружио плејади истакнутих књижевника којима је до сада ова манифестација била посвећена, а то су Радован Зоговић, Михаило Лалић, Чедо Вуковић, Вукман Оташевић, Вито Николић, Радоња Вешовић, Душан Костић, Ратко Делетић, Драгомир Брајковић, Влајко Ћулафић, Алксандар –  Лесо Ивановић, Миодраг Булатовић,  Милосав Бабовић, Ристо Ратковић и Ћамил Сијарић.